Poreklo projekta
Sredinom 2006. godine, fabrika automobila SEAT-VW u Martorelli (Barselona) odlučila je da potraži alternativu toploti koju generiše kogeneracija koja se koristi za zagrevanje zgrada. Teškća u upravaljanju kogeneracijama, dodata stalnim promenama u energetskoj politici u Španiji, dovele su ih na razmišljanje o mogućnosti ugradnje velikog gasnog gorionika kako bi se zamenila neefikasnost kogeneracije, i kako bi uvek imali drugu mogućnost. Na ovaj način BERALMAR je dobio pitanje da li je u mogućnosti da proizvede veliki gorionik.
Realizacija projekta
BERALMAR je završio dizajniranje onoga što će biti, a i dalje je najveći plinski gorionik tipa vazduha, koji je ikada proizveo u svojoj više od 50 godina dugoj istoriji: gorionik sa 14.000.000 kcal / h (16.300 kV) snage, koji je označen kao VA-140.
Sve brojke gorionika su ogromne: površina sagorevanja od 7.5 m2, potrošnja gasa do 1.500 Nm3 / h, dvostruka sigurnosna rampa, dvostruko telo za smanjenje površine paljenja, stvaranje vazduha do 500 ºC i protok vazduha od 140.000 m3 / sat. Ukratko, gorionik vazdušnih vena veoma se razlikuje po veličini od onih koji se uobičajeno proizvode.
BERALMAR je takođe bio odgovoran za razvoj automatskog procesa energetske efikasnosti između kogeneracije i novog gasnog gorionika.
|