Priče o uspehu
 STUDIJA SLUČAJA I: PÁPATESZÉRI TÉGLAIPARI OD HOFMANOVE PEĆI DO MODERNE FABRIKE, KORAK PO KORAK |
|
|
Početkom 21. veka ciglana PÁPATESZERI TÉGLAIPARI iz Pápateszer (Madjarska) sastojala se od Hofmanove peći i prirodne sušare koja je proizvodila 50 tona na dan. Ovakva ciglana mogla je da radi samo 6 do 8 meseci godišnje zbog ograničenja u procesu sušenja. Bila je to ciglana sa niskim obimom poslovanja koja se oslanjala najviše na manuelni rad. Promet je bio skroman i nije mogao proizvesti dovoljno sredstava za ozbiljnija ulaganja, a sredstva u Madjarskoj u to vreme bila su skupa i oskudna.
|
|
|
|
Fabrika početkom 21. veka.
|
|
|
Puštanje u rad tunelske peći 2008. godine.
|
|
|
Pod ovakvim okolnonstima, vlasnici poslovanja – uglavnom porodica Valdinger – odlučila je da bez obzira na ograničenja treba da napravi korak napred. Održivost proizvodnje značilo je povećaje proizvodnje na moderan i efikasan način. Ključne stavke u prevazilaženju ograničenja prilikom investicije bile su dvostruke: Sa jedne strane fabrika je dobila sredstva od evropskih fondova, a sa druge strane, BERALMAR, koji je već bio dobavljač za PÁPATESZERI TÉGLAIPARI (obzirom da je već isporučio grupe gorionika za postojeću Hofmanovu peć), predložio je modernu fabriku koja bi bila odradjena u 4 faze:
|
|
|
|
- Faza 1 (2004): izgradnja tunelske sušare model GARBI. Ova prva investicija se odnosila na izgradnju 50% od planirane sušare, što je povećalo ukupnu proizvodnju na 120 dona na dan i omogućila fabrici da radi cele godine. Ovo je praktično značilo da se godišnja proizvodnja u ovoj fabrici povećala za pet puta.
- Faza 2 (2007): izgradnja PRESTHERMIC tunelske peći. Tunelska peć dimenzija: dužine 72.45 m, unutrašnje širine i korisne visine 1.9 m, projektovana je za maksimalni dnevni kapacitet od 250 tona i uključuje pred peć koja do tog trenutka nije bila u funkciji. Bez korišćenja pred peći koja podrazumeva dodatnih 18.45 m, maksimalna dnevna proizodnja bil bi 200 tona na dan iako je porizvodnja u tom trenuktu još bila limitirana kapacitetom sušare.
- Faza 3 (2012): proširenje sušare. Sušara je duplirana kako bi mogla da postigne kapacitet od 250 tona na dan.
- Faza 4 (2014): pred peć. Pred peć je stavljena u funkciju i dnevna proizvodnja dostigla je 250 tona na dan.
Odradjivaje projekta u fazama omogućilo je svim investitorima da se postepeno amortizuju, obzirom da je svaka faza predstavljala značajno povećanje prometa i efikasnosti proizvodnje.
Osim toga, u 2014. godini fabrika je počela da koristi instalaciju koja radi na mironizovani petrol koks, BERALMAROV MICROMATIC sistem, što je dodatno povećalo konkurentnost fabrike.
|
|
|
|
BERALMAR-ovi menadžeri, na potpuno novoj peći
|
|
|
Tako je, u roku od 10 godina PÁPATESZERI TÉGLAIPARI od male fabrike sa manualnom sezonskom proizvodnjom došla do moderne i efikasne fabrike pred kojom stoji budućnost.
Na sve ovo fabrika je povećala kvalitet menadžmenta uvela odgovarajće norme za održavanje i proizvodnu modernih termo formata (BAKONYTHERM brend).
Ovo je, dakle, jedna lepa priča o uspehu, i bez obzira što se ne može uvrstiti u velike projekte, BERALMAR je učinila ponosnim.
Sledeća studija slučaja biće objavljena u Elektronskim novinama br. 108 u oktobru 2016.
|
|
Saradnja
BERALMAROV SIMPOZIJUM U TEHERANU
|
|
|
Dana 16. jula, BERALMAR je organizovao simpotijum opekara u Teheranu (Iran).
Konferencija je okupila oko 120 učesnika iz 80 fabrika iz svih krajeva zemlje u jedan od centralnih hotela u Teheranu. BERALMAR je imao priliku da predstavi različite tehnologije koje se primenjuju za potrebe lokalne opekarske industrije. Medju prisutnima na simpotijumu bili su i gosti iz Ministarstva industrije, rudarstva i trgovine kao i iz Udruženja iranskih opekara i predstavnici iz različitih regionalnih udruženja.
Glavni dogadjaj simpozijuma bila je tehnička prezentacija koju je održao menažer BERALMARA za Iran, Xavier Julió, direktor inžinjeringa, Artur Massaguer, i generalni direktor, Ramon Sarió, koji je dao uvod i zaključak ovom dogadjaju.
|
|
|
|
Ramon Sarió na simpozijum.
|
|
|
Iako je simpozijum ispunio svoj cilj informisanja učesnika o načinu na koji mogu saradjivati sa BERALMAROM i optimizovati svoje proizvodne procese, moramo reci da je protok znanja bio dvosmeran, a BERALMAR je dobio nekoliko vrlo korisnih informacija za buduća rešenja. U svakom slučaju, učesnici su nam pomogli da potvrdimo znanja koja je BERALMAR imao i pre simpoziuma a koja su se zasnivala na iskustvima od pre 2006. godine kada je i počela medjunarodna izolacija Irana. Pre 2006. godine BERALMAR je bio prisutan na iranskom tržištu i imao je informacije o glini, o vrstama traženih formata itd.
Na sreću geopolitička situacija se promenila u poslenjih nekoliko meseci a iranska ekonomija napreduje zajedno sa normalizacijom diplomatskih i trgovinskih odnosa sa medjunarodnom zajednicom. Iranski opekari su ponovo slobodni za saradnju i razmenu znanja sa dobavljačima.
Simpozijum je bio uspešan, kako u sudelovanju tako i u medjusobnom obogaćivanju znanjem, čemu se nadamo i u buduće u našoj uzajamnoj saradnji.
Ovom prilikom želimo da se zahvalimo našim lokalnim koolaborantima na uloženom organizacionom naporu kao i sivim učesnicima simpozijuma.
|
|
BERALMAR ELEKTRONSKE NOVINE OD SADA I NA PERSIJSKOM
|
|
|
Počevši sa ovim izdanjem BERALMAROVIH ELEKTRONSKIH NOVINA, ona će biti publikovana i na persijskom jeziku.
Persijski je indo – evropski jezik koji se govori u Iranu (gde je zvanično poznat kao Farsi), Avganistanu (gde je zvanično poznat kao Dari), Tadžikistanu (gde je zvanično poznat kao Tajik od raspada Sovjetskog Saveza i piše se na ćirilici), Uzbekistanu, Bahreinu, Iraku, Azerbejdžanu, Jermeniji, Gruziji, jugu Rusije i susednih zemalja koje su bilo pod persijskim uticajem.
Persijski je medju najrasporostanjenijim jezicima na svetu: Trenutno u svetu 110 miliona ljudi službeno se služi ovim jezikom u Iranu, Avganistanu i Tadžikistanu.
BERALMAROVE ELEKTRONSKE NOVINE od ovog izdanja distribuiraju se na 14 jezika na više od 3000 adresa.
|
|
|
|
Glavni regioni gde je maternji jezik persijski, uključujući i dijalekte.
|
|
|
|
PÁPATESZERI TÉGLAIPARI
