Priče o uspehu
SERIJA ČLANAKA KOJA SE BAVI PRIČAMA O USPESIMA

Saradnja
BERALMAROVA PREZENTACIJA NA UNIVERZITETU POMPEU FABRA
INTERVJU SA MANUEL MARTÍNEZOM

BERALMAROVE elektronske novine počeće da objavljuju tekstove koji se odnose na “priče o uspesima” od sledećeg izdanja elektronskih novina u julu/avgustu.

Smatramo da neke od BERALMAROVIH projekata zaita predstavljaju “uspešne priče”, bilo da se radi o nekom zahtevnom tehnološkom izazovu ili predstavljaju nešto po čemu smo se istakli.

Ne bismo želeli da mislite da ono što ne bude u ovim tekstovima smatramo neuspesima. Umesto toga smatramo da većina ostalih projekata i ako su odradjeni sa uspehom ne bi predstavljali novost za naše čitaoce obzirom da su to projekti prosečne težine ili su oni koje smo već milion puta uradili sa uspehom.

Smatramo da BERALMAR ima posebno smelosti kada su u pitanju prihvatanja izazova koji nose inovacije u oblasti sagorevanja. Klijenti su nam posebno zahvalni na sposobnosti da identifikujemo probleme u proizvodnom procesu. Do sada smo akumulirali znatan broj uspešnih priča koje bi smo voleli da podelimo sa vama i koje će početi sa objavljivanjem od sledećeg izdanja elektronskih novina.

Nadamo se da će ovo biti od interesa našim čitaocima.

BERALMAROVE ELEKTRONSKE NOVINE: “50 godina u BERALMARU”. Kako je kompanija izgledala kada ste vi počeli sa radom 1966.?

MANUEL MARTÍNEZ: Bili smo grupa od četvoro-petoro ljudi koji su proizvodili gorionike na mazut za Hofmanove peći u Španiji, i to u maloj radionici u Terrassi. Počeo sam u radionici i narednih dve do tri godine nisam posetio ciglanu, dok nisam počeo sa obukom za tehničara. Obuka je bila višemesečna i odvijala se u 2 fabrike u Sant Cugat (Barselona) SUCERAM i ALMAR koje više ne postoje. Tamo sam naučio kompletan proces proizvodnje do svih detalja, od preparacije gline i oblikovanja do sušenja i pečenja u Hofmanovim pećima (u to vreme najzastupljenijim) kao i tunelskim pećima. Tada ljudi nisu bili u tolikoj žurbi kao danas. Danas je obuka koja toliko dugo traje gotovo nezamisliva. Mnogo sam naučio i praktično postao zauvek zarobljen u opekarskoj industriji.

B.N.: Zahvaljujući tvojim nadredjenima takodje.

M.M.: Svakako. Moram priznati da kada te jednom svet ove industrije zarobi, nikada te ne pusti.

B.N.: Bili ste svedok velike tehnološke evolucije iz prve ruke. U kojoj oblasti u procesu proizvodnje mislide da će se sledeća inovacija dogoditi?

M.M.: Mislim da je to uglavonom u oblasti automatizacije. Kada sam počeo, mi smo pečenje procenjivali po boji vatre. Danas, ja koristim mobilni telefon kako bih prikupio podatke sa klijentovih sušara i peći. Ja mogu promeniti podešavanja na peći u Meksiku iz kafića ili hotela u Maleziji samo sa uredjajem koji staje u moj džep. Automatska kontrola u proizvodnom procesu dopušta nam upravljamo svim aspektima procesa i da ih kontrolišemo. Mislim da velika promena koja tek treba da se desi je upravo da će kontolni sistemi biti u stanju da samostalno donose odluke. Takodje, mogu da zamislim i korišćenje obnovljivih izvora energije kao što je fotovoltska energija, u procesu sušenja. Teže je doduše predvideti promene u procesu pečenja, ali sam siguran da će se i one dogoditi.

B.N.: Malezija, Meksiko…. branša vas je odvela širom sveta.

M.M.: BERALMAR dugi niz godina prodaje po celom svetu, ali istina je da sam poslednjih 10 godina od kada je špansko tržište u krizi putovao jako mnogo. Bio sam u Južnoj Americi, Indiji, Severnoj Americi, Rusiji, Balkanu, itd. Video sam sve vrste tehnologije i mnogo različitih opekarskih kultura; ali kada udjem u fabriku bez obzira u kojjoj zemlji se nalazi, razumem se sa kolegama čak i kada ne pričamo istim jezikom. Kada kažeš da si iz Barselone, onda se otvore mnoga vrata. To je kao vizit karata. Naravno ja uvek stavim doznanja da sam navijač Real Madrida, da ne bude zabune…

B.N.: Hahaha... Nisam siguran da li možemo ovo da objavimo…. Dakle, šta mislite o krizi u Španiji? Izgleda da se može videti svetlo na kraju tunela.

M.M.: Tužno je što je kriza zbrisala mnoge fabrike pogotovo što mnoge od tih ljudi smatram prijateljima. Do sada se nismo susreli sa ovakvom krizom. Fabrike koje su uspele da pruže najveći otpor su one najmanje. Čini sa da sada svi počinju da razmatraju investiranje. Lično sam primio više zahteva za ponude ove nego u proteklih pet godina.

B.N.: Šta mislite kakava će biti budućnost BERALMARA?

M.M.: Mislim da je BERALMAR jedna veoma hrabra kompanija. Uradjen je odličan posao otvaranjem tržišta širom sveta, i to pre nego što je kriza počela u Španiji. Imamo jako dobro osoblje i tehnički tim. Kompanija se takodje veoma dobro adaptira na različite tehnološke zahteve koje iznose tržišta. BERALMAR ima sjajnu budućnost.

B.N.: Da li ta sjajna budućnost uključuje Manola Martíneza?

M.M.: Kao što sam rekao, kada te svet opekarske industrije jednom zarobi, tu si zauvek. Ali sada kada niko ne sluša, mogu reci da stvarno mnogo volim svoj posao. Ja ne radim: ja uživam u svom poslu. Uživam da udjem u fabriku, da pričam sa klijentima, da diskutujem o mogućim rešenjima sa drugim kolegama. I osećam se veoma mlado. Ne mogu da se zamislim da ostajem kod kuće u skorije vreme, iako imam svoje hobije, prijatelje i porodicu.

B.N.: Znači da još uvek ima mnogo elana u vama.

M.M.: Dokle god uživam u poslu i interakcija sa klijentima, znači da je elan još tu. Takodje uživam u inovacijama, testiranju poboljšanja na našoj opremi. Trenutno sam veoma zauzet inovacijom projekta za komore za sagorevanje….

B.N.: ...možda ćemo uskoro moći na tu temu da pričamo u nekom od narednih izdanja naših elektronskih novina!

M.M.: Nema sumnje u to. Kada se upustim u nešto, na kraju uvek do nečega i dodjem.